Vojna neutralnost, realnost ili utopija?

Brojni fitilji, lokalni ali i sasvim udaljeni, nažalost i danas prete balkanskom buretu baruta. Beogradske „Novosti“ su još pre skoro jedne decenije pisale da bi se sa arsenalom koji po kućama čuvaju stanovnici
Balkana, lako mogao voditi jedan solidan rat.

Region 14.09.2014 | 17:17

Poznavajući ljubav prema oružju koja se vekovima gaji na ovim područjima, teško da je situacija danas nešto drugačija. No, zahtevi današnjice i proklamovana evroatlantska orijentacija zemalja Zapadnog Balkana, navele su vlade ovih država da zaborave na sukobe i svoje odbrambene politike projektuju u skladu sa novim okolnostima.

U vreme blokovske podele sveta i hladnog rata krajem prošlog veka, bivša Jugoslavija je pripadala Pokretu nesvrstanih. Na neki način bismo onda mogli tumačiti donedavnu želju za vojnom neutralnošću nekadašnjih republika bivše Jugoslavije, a sada nezavisnih država, kao nastavak nesvrstane politike iz prohujalih vremena. Ipak, treba imati u vidu i da se realije i izazovi menjaju. Slovenija i Hrvatska su već pristupile redovima EU i NATO-a. Ostaje da se razmotre sudbine i mogućnosti koje ostaju pred Srbijom, BiH (Republika Srpska i Federacija BiH) i Crnom Gorom.

Nedavno završeni samit NATO u Velsu je pokazao da je Alijansu gotovo oživela „ukrajinska kriza“. Urednik spoljnopolitičke rubrike lista „Politika“ Žarko Rakić smatra da je sa samita poslata jasna poruka da je danas najveći neprijatelj Alijanse Rusija, ali ne samo zbog Ukrajine i dodaje:

- Da, kriza u Ukrajini je opet stavila na dnevni red i budućnost NATO-a, odnosno alijansa je sada dobila mnogo veću važnost. Tu se naravno otvara pitanje odnosa nekih zemalja Zapadnog Balkana prema NATO-u, ali i prema ukrajinskoj krizi uopšte. Kada govorimo o ove tri pomenute zemlje Srbije, BiH (Republika Srpska i Federacija BiH) i Crne Gore, imamo sasvim jasnu polaznu poziciju. Sve tri države su 2006.godine su postale članice „Partnerstva za mir“. Od tog trenutka, njihovi putevi saradnje sa NATO-om su krenuli na razne strane.

Kolege sa nemačkog radija Dojče vele (Deutsche Welle) ocenili su da bi kriza u Ukrajini i novi odnosi između NATO-a i Rusije mogli da utiču i na društveno-političke, posebno bezbednosne prilike u BiH (Republika Srpska i Federacija BiH). Takođe, dodaje se da bi NATO uskoro mogao uvideti „praznine“ koje je tokom širenja na istok ostavio iza sebe, a koje mogu izvor problema. Gospodina Rakića pitamo kako vidi odnos BiH i NATO u skoroj budućnosti?

- Kad je reč o BiH (Republika Srpska i Federacija BiH), situacija je mnogo komplikovanija, jer ona veoma teško funkcioniše kao država. Posebno kada je reč o spoljnoj politici, pa tu možemo da ubrojimo i odnose sa NATO-om. Njihovo trojno predsedništvo teško može da se usaglasi oko izbora ambasadora u svetu, a kamoli oko pristupanja NATO-u.

Crna Gora je donedavno bila gotovo vatreni saveznik Rusije. Ipak, spoljna politika najmlađe države nastale posle raspada Jugoslavije, oštro je promenila svoj pravac. Sada se crnogorske političke elite
otovoreno zalažu za što skoriji ulazak u redove Alijanse. Ipak, stanovništvo nije jednoglasno po ovom pitanju. Svojevremeno je bivši hrvatski ministar odbrane Davor Božinović, na argument zastupnika vojne neutralnosti da bi članstvo Crne Gore u NATO-u bilo veliko finansijsko opterećenje, izjavio da je organizacije vojske o vlastitom trošku mnogo skuplja varijanta nego ako je država deo nekog kolektivnog sistema.

I ako uzmemo sve gore rečeno u obzir, ima li ovde mesta diskusijama o vojnoj neutralnosti Crne Gore? Pitamo Dinu Bajramspahić, analitičarku Instiuta Alternativa iz Podgorice:

- Rekla bih da u ovom trenutku, apsolutno nije realno govoriti o neutralnosti. Iz prostog razloga što Crna Gora nema nikakve kapacitete za takvu odluku. Pod tim mislim na kapacitete i u vojnom smislu i u političkom smislu, jer je za neutralnost potrebno i samoproklamovanje iznutra, ali i priznanje od drugih. A u ovom trenutku nema partnera koji bi je podržali u jednoj takvoj odluci.

Sa druge strane, da, sasvim je tačno da je skoro pola stanovništva protiv članstva Crne Gore u NATO-u. Pretpostavljam da će se tokom naredne godine voditi dijalog u toj oblasti, na obe strane, u pravcu zagovaranja i odgovaranja od rešenja članstva u NATO-u.

Tokom prve posete ruskom ministra odbrane Sergeja Šojgua Beogradu, premijer Aleksandar Vučić je izjavio da „Srbija neće pristupiti NATO, ali ni Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti koja je pod kapom Moskve. Njen cilj je da bude vojno neutralna zemlja“. Gospodina Žarka Rakića pitamo kako ocenjuje „srpsku vojnu neutralnost“:

- Srbija je na „zapadnom putu“, ali ne želi da prekine svoje veze sa Rusijom. Mislim da je iz Moskve stigla potpuno jasna poruka da bi pristupanje Srbije NATO-u značio ozbiljan udarac za odnose sa Rusijom. Za razliku od pristupanja Srbije EU, koje Rusija podržava.

Srbija će trpeti mnogo ozbiljnije pritiske ne samo oko dileme da li se priključiti ili ne. Mi imamo problem Kosova koji igra veoma važnu ulogu u tom procesu pridruživanja i EU, a možda i NATO-u. Mislim da će se Srbija u jednom trenutku naći u situaciji da neko kaže „hajde sada da se organizuje referendum i da vidimo da li ćemo tu videti da li smo za ulazak u NATO ili ne“.

Izvor: vostok.rs