Što klubovi daju tolike pare za igrače?!

Pre samo dva meseca Real je PSŽ-u za Argentinca tražio 65 miliona evra… Mančester junajted će platiti barem 10 miliona više, isto onoliko koliko su Madriđani svojevremeno dali za Zinedina Zidana.

Fudbal 26.08.2014 | 21:30

Prosta matematika? Ne kada je u pitanju fudbalsko tržište na kojem cenu, osim kvaliteta, određuje još niz drugih faktora. Sve njih manje više znamo i bez plastičnih objašnjenja, a opet nas zbivanja na "pijaci" tako često ostave da lutamo u konfuziji. Pa tako i kad je u pitanju najavljena selidba Anhela Di Marije iz Reala u Mančester junajted.

Pre nego što pređemo na stvar da istaknemo nešto što je svima očigledno – Argentinac je paklen igrač i verujemo da ga je Real prodao samo zato što je u takvom klubu obaveza uvek imati ono najsvežije, najatraktivnije, marketinški najisplativije. A posle Mundijala u Brazilu to su Toni Kros i Hames Rodrigez. Dalje, svaka čast Di Mariji što je posle njihovog dolaska odbio da prihvati ponudu Madriđana da produži ugovor i zarađuje ogroman novac za sedenje na klupi. Igra mu je bila bitnija od čeka i za to zaslužuje sve pohvale. Mnogi bi prihvatili da greju klupu i uživaju u luksuzu.

Uprkos svemu tome, cena Di Marije spada u kategoriju diskutabilnih, iako je nesporno da igrači Kraljevskog kluba po logici stvari moraju da imaju i odgovarajuću cenu. Ali, pre samo mesec dana, dakle posle osvajanja Lige šampiona i dobrih igara na Mundijalu, Pari Sen Žermen je bio na pragu velikog ulova. Na kraju je morao da prihvati poraz, jer zbog pravila o finansijskom fer pleju jednostavno nije mogao da ispuni zahtev Reala.

Pariski Sveci tada su objavili da im je Kraljevski klub tražio 65 miliona evra.

U međuvremenu, odnosi Di Marije i uprave Reala i definitivno su prešli tačku sa koje nema povratka, igrač je klubu jasno stavio do znanja da želi da ide. U takvim situacijama, a posebno zato što je i Realu posle letnjeg šopinga bilo u interesu da što pre popuni rupu u budžetu, cena obično pada. U slučaju Di Marije ona je rasla.

Mediji, naime, pišu da Real za 26-godišnjeg asa sada traži 75 miliona evra, plus još 15 u premijama koje zavise od njegovih igara. Mančester junajted, naravno, želi da smanji izdatak i ceo posao zaokruži na 75 miliona evra bez bonusa.

U obe varijante, obeštećenje za Di Mariju je poraslo minimum za 10 miliona evra od trenutka kada se za njega interesovao PSŽ. A od tog trenutka, Di Marija je za aktuelnog prvaka Evrope odigrao, obratite pažnju, samo 14 minuta takmičarskog fudbala (protiv Atletika u prvom meču Superkupa Španije)?!

Igre Argentinca, dakle, nisu zaslužne za vrtoglav rast cene. Pre će biti da je u pitanju očaj Mančester junajteda, koji je uprkos dobrim igrama tokom priprema brzo shvatio da će morati da potraži istinske asove ako želi da izbegne užase iz prošle sezone. Luj van Gal je, uostalom, o tome govorio i dok je beležio prve uspehe na klupi posrnulog giganta. Gledajući iz tog ugla, možemo da pretpostavimo da je engleski klub mogao da prođe značajno jeftinije da je u akciju krenuo pre samo mesec dana. Ne treba zaboraviti ni da je cena od 65 miliona evra bila prva koju je Real stavio na sto, a tokom pregovora kompromisi su izvesni.

Ovako, tih 59 miliona funti o kojima bruje engleski mediji je, izraženo u evrima (75 miliona), identična suma koju je Real 2001. platio za Zinedina Zidana (kojem je, doduše, već bilo 29 godina). Di Marija će, sva je prilika, postati najskuplji Argentinac u istoriji fudbala i to tako što će Serhija Aguera nadmašiti za celih 25 miliona funti.

Posle blagog smirivanja tla sredinom prve decenije 21. veka jasno je da fudbal ponovo klizi ka vodama u kojima se novac troši kao da je onaj plastični iz popularne igre Monopol. Mada, monopol nad najvećim igračima i jeste privilegija koju imaju samo najveći klubovi. Inflacija je učinila svoje. Inflacija, i trend da bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.

Kada je sredinom prošlog veka Velšanin Trevor Ford bio najskuplje pojačanje na planeti njegov transfer iz Aston Vile u Sanderlend je koštao 30.000 evra. Za te pare 1950. godine mogli ste da kupite 15 prosečnih britanskih kuća. Za novac koji je Real prošlog leta dao na Gereta Bejla mogli ste da kupite 341!

I nema sumnje da će transferi samo rasti u godinama pred nama… Barem dok balon ne pukne, a pitanje je da li će se to desiti onim najvećima. Što se tiče siromašnih... Oni će se rvati sa menadžerima i procentima.