Zaboravljeni, jer “nisu prioritet”!

Stanovnici Ulice Jovana Kršića, u banjalučkoj Mesnoj zajednici Vrbanja, ogorčeni su na sve nadležne institucije posle nepogoda koje su pogodile najveći grad Republike Srpske.

Ovaj deo grada takođe je pretrpeo štetu a uz poplavljene objekte, uništena je i infrastruktura. Ipak meštani su najviše besni zbog činjenice da danima posle nepogode, i posle brojnih poziva niko nije došao ni da im pomogne, ni da ih evidentira, nego su, kako kažu, redovno odbijani a sva obećanja ostala su samo obećanja.

“Prvi dan, kada je počelo nevreme, začepio se potok. Prošla je komunalna policija, rekli su da će neko iz Štaba Civilne zaštite poslati mehanizaciju da se to očisti, međutim, niko nije došao. Videli smo da od dolaska mehanizacije neće biti ništa pa smo to nekako uradili sami, s onim što smo imali. Sami smo se angažovali i da se očisti ulica kao i da se plati kamion koji bi odvezao smeće. Posle poplava, niko se nije udostojio da dođe i da bar pogleda šta se desilo”, kaže meštanin Milan Ćurlić, iz udruženja "Zeleni vir".

Iz ovog udruženja su se obraćali i čelnicima grada Banjaluka, da im pomognu oko prohodnosti ulice, ali tu su naišli na zid.

“Zvao sam kabinet gradonačelnika, obavestio da su kuće pod vodom, da je put neprohodan. Tražio sam da se opere ulica i da se dostavi bilo kakav vid pomoći, da normalizujemo stanje ovde. Dobio sam negativan odgovor, uz obrazloženje da je grad prioritet. Ukoliko je takav slučaj, pitam se da li je prioritet za nas da plaćamo komunalnu naknadu i druge takse gradu?

Niko, kako kažu u ovoj ulici, nije došao ni da popiše štetu nastalu posle nepogoda. Zajedno sa mnogima iz ostalih prigradskih naselja, i ovde su odvoz otpada morali da plaćaju sami, te da očiste i dezinfikuju sve bez pomoći i podrške, iako među poplavljenima ima veliki broj socijalno ugroženih porodica, kojima ni pre poplava nije bilo nimalo lako.

U Ulici Jovana Kršića kažu da nisu mogli da čekaju ni na koga.

“Prvo smo uz pomoć komšija skupili novac za kamion, a potom smo se potrudili da dezinfikujemo sve, jer postoji opasnost od bolesti i zaraza. Još se niko nije pojavio da popiše štetu, tako da se posle svega osećamo odsečeni od grada. Mnogi ne znaju ni da postojimo, ni da smo poplavljeni. To je za svaku osudu, jer i mi smatramo da živimo u Banjaluci i da su nadležne službe, koje se finansiraju i iz našeg džepa, dužne bar da nas obiđu, ako nemaju čim i kako da pomognu. Bilo je obećanja pojedinih gradskih funkcionera da će doći na lice mesta, ali to je sve ostalo na obećanjima”, kažu meštani ove ulice.

Slična situacija je i u većini ostalih delova grada koji su pogođeni klizištima i bujicama.

Pojedini građani nemaju sredstava da saniraju oštećenja, pretrpeli su veliku štetu, a stradala je i infrastruktura. Neki sa strepnjom dočekuju svaku novu kišu jer im nad glavama "visi" celo brdo pomereno klizištima, a u nekim delovima putevi su potpuno devastirani i neupotrebljivi za prevoz automobilima.

Na sve to, prioritet za obnovu u gradu Banjaluci nije nijedan most, ustanova, put ili naselje, nego Olimpijski bazen, koji je po kriterijumima nadležnih, nekako važniji od celih naselja.

U Vrbanji, Lazarevu, Česmi, Starčevici, Adi i svim ostalim naseljima koja su stradala u nepogodama ove godine, meštani se pitaju šta se radi kako bi se sprečila veća šteta prilikom narednih nepogoda.

Uglavnom se priča o iznosima štete, pomoći i sanaciji, ali nema ni najmanjih naznaka da se bilo šta čini kako bi se preventivno delovalo da sledeća jača kiša ne uništi sve što je teškom mukom sanirano ili dokrajči ono što još nije sanirano.

Nasipi, funkcionalna civilna zaštita, protokol delovanja, plan evakuacija, koordinacija, resursi za odbranu od poplava i nepogoda nigde se ne pominju, kao da kiša neće pasti još bar stotinu mandata.
Sa Starčevice su gradskim organima poručili da sledeći put bar sirenama oglase opasnost od vode, ukoliko ništa drugo nisu u stanju da urade.


Izvor: Press