Rukavina ostaje jedini Srbin u Primeri?!

Ukoliko Aleksandar Pantić napusti Viljareal i ode van granica Španije na pozajmicu, što je sve izvesnije, njegov novi saigrač Antonio Rukavina ostaće jedini srpski fudbaler u Primeri.

Fudbal 28.07.2014 | 15:00

Gde počinje Srbija, tu prestaje logika. U svemu, pa i u fudbalu. Jer što je reprezentacija Srbije bezopasnija u kvalifikacijama, a klubovi jaloviji s druge strane granica, to su igrači s ovih prostora brojniji u top evropskim ligama. Sve ih je više u Italiji, Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, samo ne u Španiji.

Ako mladi Aleksandar Pantić do kraja leta iz Viljareala ode na očekivanu pozajmicu van Primere, njegov novi klupski kolega, tridesetogodišnji Antonio Toni Rukavina, biće poslednji "srpski Mohikanac" u prvenstvu koje je ove godine dalo osvajače Lige šampiona i Lige Evrope, a potom u svoje naručje privukla najveće svetske asove (Kros, Suarez, Rodrigez...).

"Zanimljivo, nikada karijeru u Španiji nisam posmatrao iz tog ugla. Nije da nisam pratio ko je sve od mojih zemljaka došao u Primeru i napustio je za ove dve godine, poznato mi je i kako su prošli u klubovima, ali nisam na taj način davao na težini mojim nastupima u Valjadolidu i transferu u Viljareal. Drago mi je što sam tu gde jesam, ali bilo bi još lepše da nas je više iz Srbije", skromno će, u svom stilu, desni bek Žute podmornice.

Zašto najbolji španski klubovi i srpski fudbaleri nisu više u ljubavi?
"Ima tu svega... Alfe i omege španskog fudbala, Real Madrid i Barselona, trkaju se u trošenju para na najskuplje svetske igrače, a drugi nemaju novca za najbolje iz naše zemlje. Masovniji "izvoz" na Pirineje otežavao je i status stranaca koji smo imali do januara ove godine, pa su prednost dobijale kolege iz Evropske unije. Verujem da će ta promena u dogledno vreme uvećati našu koloniju, jer kada imamo kvalitet za četiri od top pet evropskih liga, sigurno ga imamo i za špansku. Iz ličnog iskustva tvrdim da nam Primera u globalu više odgovara od nemačke Bundeslige, na primer. Zbog nesputanog i napadačkog fudbala. Svi timovi, od prvog do poslednjeg na tabeli, igraju otvoreno, na gol više, a i manje "fizikališu" od većine nemačkih ekipa. Pogotovo najveće zvezde, minimalno opterećene zadacima u defanzivi, što bi moglo da bude jedno od važnijih objašnjenja fenomenalnog golgeterskog učinka Ronalda i Mesija. I nama bekovima je lakše, jer nas krila ne prate "u stopu", zbog čega imamo više prostora za učestvovanje u ofanzivi".

Pogađa li te to što u Srbiji nisu medijski najbolje ispraćeni tvoji nastupi u Valjadolidu, pa mnogi ne znaju da si na kraju prve sezone uvršten među 11 najprijatnijih iznenađenja lige? Ili to da si proglašen za najboljeg pojedinca u pobedi nad Barselonom? Loš ti je marketing?
"Ko zna – zna, ko ne zna i ne mora. Nikakav problem. Ne patim ja od toga. A da sam sebe reklamiram, ne dolazi u obzir. Najbitnije mi je da sam stekao ime ovde gde zarađujem za život, inače ne bih uspeo u nameri da posle razlaza s prošlim klubom ostanem u, po meni, idealnoj fudbalskoj sredini i zemlji koju smo supruga, sin i ja veoma zavoleli".

Ne žališ za brzo završenom epizodom u danas moćnoj Borusiji Dortmund?
"Ne mogu da kažem da nisam želeo duže da ostanem u Dortmundu, ali srećan sam što sam sreću pronašao na drugoj strani. Tada Borusija nije bila ovo što je sada. Tim i rezultati nisu bili ovako impresivni, nije bilo toliko para u kasi, kao ni navijača na utakmicama. Početak kraja krize poklopio se s dolaskom Jirgena Klopa umesto Tomasa Dola. Kod prvog trenera sam imao finu minutažu, Klopu nisam bio u prvom planu, a sa 24 godine najvažnije mi je bilo da u kontinuitetu igram. Tako sam se obreo u Minhenu 1860".

S Viljarealom te tek čeka bitka za Ligu Evrope, a s Anderlehtom si imao zagarantovanu Ligu šampiona. Zašto si izabrao slabije takmičenje?
"Za svakog drugog bilo bi logično da potrči za Ligom šampiona, bogami i lepom ponudom Anderlehta. Moji motivi bili su drugačiji. Nisam hteo da propustim priliku da postanem član jednog od najorganizovanijih klubova u možda najjačoj evropskoj ligi. Uz to mi se sa 30 godina nije opet počinjalo iz početka. Ovde sam došao kao pojačanje, a tamo bih bio nepoznanica. Verujem da je Viljareal tim po mojoj meri, u svakom pogledu".

Očekuješ li i takvu minutažu? Kakva je konkurencija na tvojoj poziciji?
"Za nju se uveliko borim na pripremama. Prvenstveno s Mariom Gasparom, ovde vrlo cenjenim mladim momkom, poteklim iz klupske omladinske škole, neprikosnovenim starterom uz desnu aut-liniju u prošloj sezoni. Poštujem njegovo znanje i stare zasluge, ali ambicija mi je da se nametnem treneru kao prvo rešenje. Videćemo kako će nam šef raspodeliti minutažu u velikom broju utakmica. Biće dovoljno prilika za obojicu u Primeri, Kupu kralja i, verujem, Ligi Evrope. Hoću da ih iskoristim tako da će klubu biti u interesu da me zadrži posle isteka dvogodišnjeg ugovora".

Koliko si napredovao za dve sezone igranja protiv Mesija, Ronalda, Bejla, Inijeste...?
"Možda bi se neko na mom mestu naljutio zbog ovakvog pitanja, jer zaboga šta to ima da uči čovek od 28 godina, koliko mi je bilo kada sam stigao u Valjadolid. Suprotno tome, mislim da su svaki trening i meč šansa da se savlada nešto novo ili popravi nešto staro. Ja sam najviše napredovao na polju samopouzdanja, što u dobroj meri dugujem Miroslavu Đukiću. Nisam imao protekciju kod čoveka koji me je znao u dušu, još od saradnje u Partizanu, jer Đuka nije takav tip, a kao i svi treneri živi od rezultata. U njemu sam imao nekoga ko je mogao i hteo da me istrpi kada ne ide. Možete da zamislite koliko mi je to značilo na počecima u novom klubu. Uzvratio sam mu istom merom. Istovremeno učeći od saigrača i vrhunskih protivnika".

Čemu mogu da se nadaju protivnici strašno pojačanih Reala i Barselone? Tu je i branilac titule Atletiko iz Madrida.
"Primera je inače podeljena na tri sveta. Madriđani i Katalonci su večiti favoriti za titulu, ostale ekipe iz "gornjeg doma" gledaju da im otežaju posao i izbore se za Evropu, a preostalih desetak timova se bore za opstanak. U ovu sezonu Real i Barselona ulaze još silniji, sa strašnim pojačanjima, a već su imali prejake sastave. Biće zanimljivo videti koja će se ekipa pre uklopiti i isplatiti. Ne vidim kako Atletiko može da im parira, pošto su ga, da tako kažem, očerupali u prelaznom roku. To ne znači da neće biti mečeva gde će konkurencija hvatati favorite na krivoj nozi ili istrošene od obaveza u Ligi šampiona. Video sam kako se to radi, kada je moj Valjadolid Realu uzeo bod, a Barsi sva tri".

Novi defanzivac kluba čiji su dres nosili jedan Huan Roman Rikelme i Dijego Forlan osvrnuo se i na dolazak holandskog trenera Dika Advokata na mesto selektora Srbije.
"Žao mi je perspektivnog Ljubinka Drulovića, jer nije dobio mandat da pokaže zašto je s omladincima uzeo evropsku titulu, ali s druge strane ne mogu da ne konstatujem veliko trenersko ime, iskustvo u vođenju reprezentacija i trofejnu klupsku biografiju Dika Advokata. Ko god da nas vodi, moramo kako znamo i umemo da odemo na EURO 2016. Pretpostavljam s postojećim fondom igrača, plus-minus neko ime".